Search form

Postanak 24

Izak i Rebeka

1A bio je Abraham star i vremešan, i Gospodin bješe Abrahama blagoslovio u svemu. 2Tada reče Abraham svom sluzi, najstarijemu u kući, koji je upravljao cijelim njegovim imanjem: »Stavi svoju ruku pod moje bedro! 3Hoću, naime, da te zakunem Gospodinom, Bogom neba i zemlje, da ne ćeš uzeti sinu mojemu žene između kćeri Kanaanaca, među kojima prebivaš. 4Ne, već otiđi u moju domovinu i u moj rod; tamo uzmi ženu za mojega sina Izaka!«

5A sluga mu odgovori: »A ako žena ne htjede poći sa mnom u ovu zemlju? Hoću li tada opet povesti sina tvojega natrag u zemlju iz koje si izišao?«

6Abraham mu odvrati: »Pazi da tamo natrag ne povedeš mojega sina! 7Gospodin, Bog neba, koji me je odveo iz kuće mojega oca i iz moje domovine, i koji mi je govorio i napokon mi obećao: Potomstvu tvojemu dat ću ovu zemlju, on će poslati svojega anđela, pred tobom, da dovedeš otamo ženu mome sinu. 8Ako li žena ne htjede poći s tobom, onda te ne veže ova zakletva. Nipošto ne smiješ tamo natrag odvesti mojega sina.«

9Tada stavi sluga svoju ruku pod bedro Abrahamu, gospodaru svojemu, i zakune mu se.

10Potom uze sluga deset deva svoga gospodara i svakovrsne dragocjenosti svoga gospodara sa sobom na put, podiže se i ode u Aram Naharajim, u grad Nahorov. 11Izvan grada, kod jednog studenca, pusti deve da poliježu. Bilo je pred večer, u doba kad žene izlaze da nose vodu. 12Tada se on pomoli: »Gospodine, Bože Abrahama, gospodara mojega! Daj mi sreću danas i iskaži milost Abrahamu, gospodaru mojemu! 13Evo, ja stojim ovdje na izvoru, i kćeri stanovnikâ ovoga grada izlaze da zahvaćaju vode. 14Ako sad djevojka kojoj reknem: Nagni krčag svoj da se napijem, odgovori: Napij se! Pa i deve ću ti napojiti, onda je to ona koju si odredio za Izaka, slugu svojega, i po tome ću spoznati da si iskazao milost gospodaru mojemu.«

15Još on nije bio završio svoje molitve, a Rebeka, kći Betuela, sina Milke, žene Abrahamova brata Nahora, dođe sa svojim krčagom na ramenu. 16Djevojka je bila veoma lijepa, djevica, koju još muž nije bio spoznao. Ona siđe izvoru, napuni svoj krčag i dođe opet gore.

17Tada sluga pritrča k njoj i reče: »Daj mi da se napijem malo vode iz tvojega krčaga!«

18Ona odgovori: »Napij se, gospodaru!« I brže spusti krčag na ruku i dade mu da se napije. 19Kad ga napoji, reče: »I devama ću tvojim naliti neka se napiju.« 20I brže izli krčag svoj u korito, otrča opet na studenac da zahvati vode i nali svim njegovim devama. 21A čovjek je šuteći promatrao, da vidi je li Gospodin dao sreću njegovu putu ili nije. 22Kad se deve napiše, uze čovjek naušnice, pola šekela teške, i dvije narukvice za njezine ruke, deset šekela zlata teške, 23pa je upita: »Čija si kći? Kaži mi! Ima li u kući tvojega oca mjesta za nas da prenoćimo?« 24Ona mu odgovori: »Kći sam Betuela, sina Milke, kojega ona rodi Nahoru.« 25I nastavi dalje: »Slame i krmiva imamo mnogo, i mjesta da se prenoći.«

26Tada se nakloni čovjek, baci se ničice pred Gospodinom 27i reče: »Blagoslovljen neka je Gospodin, Bog Abrahama, gospodara mojega, koji ne uskrati milosti i vjernosti svoje gospodaru mojemu! A mene Gospodin pravim putem dovede u kuću rodbine gospodara mojega.«

28A djevojka otrča i pripovjedi u kući svoje majke što joj se dogodi.

29A Rebeka je imala brata po imenu Labana. Laban pohita van k čovjeku na izvor. 30Kad je on naime bio vidio naušnice i na rukama svoje sestre narukvice i kad je čuo riječi svoje sestre; »Tako mi kaza čovjek«, pođe k čovjeku koji je još jednako stajao kod deva na izvoru 31i reče: »Hodi, blagoslovljeni od Gospodina! Što stojiš tu vani? Pospremio sam već kuću i pripremio mjesto za deve.«

32Tada čovjek pođe u kuću, a onaj rastovari deve, donese slame i piće za deve i vode, da operu sebi noge on i ljudi što su bili s njim. 33A kad postavi pred njega da jede, reče on: »Ne jedem prije dok ne kažem svoju stvar.« Laban zamoli: »Govori!« 34Tada on uze govoriti: »Ja sam sluga Abrahamov. 35Gospodin je veoma blagoslovio mojega gospodara, tako da je došao do velikog blagostanja. Dao mu je ovaca i goveda, srebra i zlata, slugu i sluškinja, magaraca i deva. 36Sara, žena mog gospodara, rodila je u svojoj starosti gospodaru mojemu sina; njemu je predao sve svoje imanje. 37A mene zakle moj gospodar ovako: Da nisi uzeo mome sinu žene od kćeri Kanaanaca, među kojima prebivam. 38Nego otiđi u kuću mog oca i k mojoj rodbini i uzmi tamo ženu za mojega sina! 39Ja odvratih gospodaru: A što ako žena ne htjede poći sa mnom? 40On mi tad reče: Gospodin, pred čijim sam licem hodio, poslat će svojega anđela s tobom i dat će sreću tvojemu putu. Ti ćeš dovesti ženu mojemu sinu iz moje rodbine i iz kuće mojega oca. 41A neće te vezati zadana zakletva ako dođeš k mojoj rodbini, pa ti je ne dadu. Samo tada ne će te vezati zadana zakletva. 42Tako dođoh danas k izvoru i pomolih se: Gospodine, Bože Abrahama, gospodara mojega! Kad bi ipak htio dati sreću putu, na kojemu se nalazim! 43Evo, ja stojim na izvoru i ako mi djevojka što izađe da donese vode, a kojoj reknem: Daj mi da se napijem malo vode iz krčaga tvojega, 44odgovori: Napij se samo, pa i devama ću tvojim naliti vode, onda je to žena koju je odredio Gospodin sinu moga gospodara. 45Još nisam bio izgovorio, a izađe Rebeka s krčagom na ramenu. Ona siđe k izvoru i zahvati. Ja je zamolih: Daj mi da se napijem! 46Ona odmah spusti dolje svoj krčag i reče: Napij se, pa i deve ću tvoje napojiti! I ja se napih, a ona napoji i deve. 47Onda je upitah: Čija si kći? Ona odgovori: Kći sam Betuela, sina Nahora, kojega mu rodi Milka. Nato joj ja objesih naušnice i stavih joj narukvice na ruke. 48Tada se ja naklonih, bacih se ničice pred Gospodinom i blagoslivljah Gospodina, Boga Abrahama, gospodara mojega, koji me vodio pravim putem da dobijem kćer rođaka svojega gospodara za njegova sina. 49Ako hoćete dakle iskazati milost i vjernost mom gospodaru, kažite mi; ako li nećete, kažite mi i to, da se okrenem nadesno ili nalijevo!«

50Tada odgovoriše Laban i Betuel i rekoše: »Od Gospodina to dolazi. Mi ti ne možemo reći ni da, ni ne. 51Eto, Rebeka je pred tobom. Uzmi je pa idi, da bude žena sinu tvojega gospodara, kao što je odredio Gospodin!«

52A kad ču Abrahamov sluga njihov pristanak, baci se ničice pred Gospodinom sve do zemlje. 53Potom izvadi sluga stvari srebrne i zlatne i haljine, i darova ih Rebeki. I njezinu bratu i majci darova dragocjene stvari. 54Onda su jeli i pili, on i njegovi pratioci, i prenoćiše ondje. Kad ustadoše ujutro, reče on: »Pustite me da idem svom gospodaru!«

55Njezin brat i njezina mati odvratiše: »Neka ostane djevojka kod nas još koje vrijeme, barem deset dana! Onda može ići!«

56A on im odvrati: »Ne zaustavljajte me! Gospodin je dao sreću mojemu putu. Pustite me da idem i da se vratim svom gospodaru!«

57Oni odvratiše: »Da pozovemo djevojku i da nju upitamo.« 58I pozvaše Rebeku i upitaše je: »Hoćeš li ići s ovim čovjekom?« Ona odgovori: »Hoću.«

59Tada pustiše svoju sestru Rebeku s njezinom dojkinjom i slugu Abrahamova s njegovim ljudima da idu. 60Blagosloviše Rebeku i rekoše joj:

»Sestro draga, budi mati

nebrojenim tisućama!

Tvoji potomci neka osvoje vrata

svojih neprijatelja!«

61Nato se diže Rebeka sa svojim sluškinjama. Posjedaše na deve i pođoše za čovjekom. Sluga uze Rebeku i ode otamo.

62Izak se upravo vraćao od studenca Lahaj Roja; prebivao je naime u pokrajini Negebu. 63Predvečer bio je Izak izašao na polje da razmatra. Kad podiže oči i pogleda, a to dolaze deve. 64I Rebeka podiže oči i ugleda Izaka. Spusti se brzo s deve 65i upita slugu: »Tko je onaj tamo čovjek, što ide preko polja ususret nama«? Sluga odgovori: »To je moj gospodar.« Tada ona uze pokrivalo i pokri se. 66Nato sluga pripovjedi Izaku sve što je bio učinio. 67Izak je povede u šator svoje majke Sare. Tada uze Rebeku. Ona mu postade žena, i on je zamilova. Tako se Izak utješi nad gubitkom svoje majke.

Biblija, Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta

© Hrvatsko biblijsko društvo, Ratkajev prolaz 2, Zagreb, www.hbd.hr

More Info | Version Index