Search form

Postanak 31

Jakov bježi iz Harana

1Ali Jakov doču besjede sinova Labanovih koji su ovako govorili: »Jakov sve prenese na sebe što je imao naš otac. Od posjeda našega oca steče on sve to bogatstvo.« 2Pa kad i na licu Labanovu razabra da on nije više prijašnji, 3tada zapovjedi Gospodin Jakovu: »Vrati se u zemlju otaca svojih i k svojoj rodbini! Ja ću biti s tobom.« 4Nato Jakov dade dozvati Rahelu i Leu u polje k svome stadu.

5I reče im: »Vidim na licu vašega oca da on nije više prema meni kao prije. Ali je Bog mojega oca bio sa mnom. 6Znate same da sam ocu vašemu služio koliko sam god mogao. 7Ali otac me je vaš varao i mijenjao mi plaću deset puta. Bog ipak ne dopusti da mi naškodi. 8Kad on reče: Šarene životinje neka budu tvoja plaća, onda sva stoka omladi šarene mlade. A kad reče: Prugaste životinje neka budu tvoja plaća, onda sva stoka omladi prugaste mlade. 9Tako oduze Bog stado vašem ocu i dade ga meni. 10U vrijeme, naime, kad su se parile ovce, vidjeh jasno u snu kako su ovnovi što su skakali na ovce bili prugasti, šareni i pjegavi. 11I anđeo Božji reče mi u snu: Jakove! A ja odgovorih: Evo me! 12On reče: Dobro pripazi na to da svi ovnovi što skaču na ovce budu prugasti, šareni i pjegavi! Ja sam doista sve vidio što ti učini Laban. 13Ja sam Bog Betela, gdje si pouljio spomenik i meni učinio zavjet. Sada ustani! Idi iz ove zemlje i vrati se u svoju domovinu!«

14Tada mu odgovoriše Rahela i Lea: »Imamo li još dio i baštinu u kući svojega oca? 15Zar nas ne drži kao tuđinke, nakon što nas prodade, i novac što ga je dobio za nas, pojede? 16Jer sve blago što ga oduze Bog našemu ocu naše je i djece naše. Učini samo sada onako kako ti zapovijeda Bog.«

17Jakov se podiže, stavi svoju djecu i svoje žene na deve 18i povede svu stoku i sve svoje blago što ga steče, stoku što je sebi namače u Padan Aramu, da se vrati k svojemu ocu Izaku u zemlju kanaansku. 19A Laban je bio upravo otišao da striže svoje ovce. I Rahela ukrade kućne idole svojega oca. 20Jakov, naime, prevari Aramejca Labana, jer mu je tajio da hoće bježati. 21Tako poduze bijeg sa svim što je imao, zaputi se, prijeđe rijeke i udari prema gori Galaadu. 22Treći dan javiše Labanu da je Jakov pobjegao. 23Tad on uze sa sobom svoje rođake, ode za njim u potjeru sedam dana hoda i dostiže ga u gori Gileadu. 24Ali se Bog javi Aramejcu Labanu noću u snu i opomenu ga: »Pazi dobro da ne govoriš s Jakovom ni dobro ni zlo.« 25Kad eto Laban dostiže Jakova, Jakov je bio razapeo svoj šator na gori. I Laban s rođacima svojim razape svoj šator na gori Gileadu.

26I reče Laban Jakovu: »Što učini? Ti me prevari i odvede moje kćeri kao ratne zarobljenice. 27Zašto tajno pobježe i pokrade me? Niti mi što reče da te ispratim s radošću i pjesmom, s bubnjevima i harfama! 28Niti mi dade da izljubim na rastanku svoje unuke i svoje kćeri. Doista, ludo si radio. 29Mogao bih sada da s vama zlo postupam. Ali Bog oca tvojega prošle noći reče mi: Pazi da ne govoriš s Jakovom ni dobro ni zlo! 30Pa dobro, eto otišao si, jer si se zaželio očeve kuće. Ali zašto mi ukrade moje bogove?«

31Jakov odgovori Labanu: »Jest, bojao sam se jer sam mislio da bi mi ti mogao oteti svoje kćeri. 32A u koga nađeš svoje bogove taj neka ne živi više! Pretraži samo pred našim rođacima sve što imam kod sebe, pa ih uzmi sebi!«

Jakov, naime, nije znao da ih je Rahela bila ukrala. 33Laban uđe u šator Jakovljev i u šator Lein i u šator obiju sluškinja, ali ne nađe ništa. Izađe iz šatora Leina i uđe u šator Rahelin. 34A Rahela je bila uzela kućne idole, pa ih stavila pod samar svoje deve i sjela na njih. I Laban pretraži sav šator, a ne nađe ništa. 35A ona reče svome ocu: »Nemoj mi zamjeriti, gospodaru, što ti ne mogu ustati, jer je meni što u žena biva!« On je tražio dalje, ali ne nađe kućnih bogova.

36Tada se razljuti Jakov i udari na Labana. Ovako progovori Labanu: »Koja je moja krivnja i koji moj prekršaj da me tako žestoko progoniš? 37Sve si mi, eto, stvari prekopao, pa što si našao iz svoje kuće? Daj stavi sve pred svoje i moje rođake! Oni neka prosude tko od nas dvojice ima pravo! 38Ima već dvadeset godina što sam bio kod tebe. Ovce i koze tvoje nikad se ne izjaloviše, i nikad ne pojedoh tvojega ovna. 39Što bi zvijer rastrgala, nikad ti ne donesoh. Sam bih uvijek podmirio štetu. Od mene si utjerivao što bi mi bilo ukradeno danju ili noću. 40Danju me ubijala žega, a noću mraz. San nije dolazio na moje oči. 41Dvadeset, eto, godina služio sam u tvojoj kući, četrnaest godina za dvije tvoje kćeri i šest godina za tvoju stoku, a plaću si mi mijenjao deset puta. 42Da nije bio za me Bog oca mojega, Bog Abrahamov, kojega štuje i Izak, ti bi me zaista sada otpustio praznih ruku. Ali je Bog vidio moju nevolju i trud mojih ruku, pa je prošle noći presudio.«

43Laban odvrati Jakovu: »Moje su kćeri, moja su djeca, i moja je stoka, ukratko sve što vidiš jest moje. Pa što da učinim danas svojim kćerima ili njihovoj djeci koju rodiše? 44Hajde da sklopimo savez, ja i ti! To neka bude za svjedočanstvo između mene i tebe!«

45Tada uze Jakov kamen i postavi ga kao spomenik.

46I Jakov zapovjedi svojima: »Nakupite kamenja!« I nakupiše kamenja i podigoše gomilu. Tada održaše gozbu tamo, na gomili kamenja.

47Laban je nazva Jegar Sahaduta, a Jakov je nazva Gal-ed.

48Laban reče: »Ova je gomila kamenja danas svjedok između mene i tebe.« Zato joj je dano ime Gal-ed 49i Mispa, jer reče: »Neka bude Gospodin stražar između mene i tebe, kad se rastadosmo! 50Ako bi zlo postupao s mojim ili bi uzeo još druge žene uz moje kćeri, onda pomisli, makar inače i nije nitko uz nas, da je Bog svjedok između mene i tebe!« 51Dalje reče Laban Jakovu: »Eto, ova gomila kamenja i ovaj spomenik što ga postavih između mene i tebe: 52svjedok neka bude ova gomila kamenja, i svjedok neka bude ovaj spomenik da ni ja ne smijem preko ove gomile i ovoga spomenika prijeći k tebi, a niti ti smiješ preko ove gomile kamenja i ovoga spomenika prijeći k meni u zloj namjeri. 53Bog Abrahamov i Bog Nahorov, Bog njihovih otaca, neka bude sudac među nama!«

Tada se zakune Jakov onim kojega je štovao njegov otac Izak. 54Nato prinese Jakov na gori žrtvu klanicu i pozva svoje da održe gozbu. Tako održaše oni gozbu i ostadoše preko noći na gori.

Biblija, Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta

© Hrvatsko biblijsko društvo, Ratkajev prolaz 2, Zagreb, www.hbd.hr

More Info | Version Index