Search form

Postanak 42

Josipova braća idu prvi put u Egipat

1Kad je čuo Jakov da ima žita u Egiptu, reče svojim sinovima: »Što se još dugo skanjujete?« 2I nastavi: »Eto, čuo sam da ima žita u Egiptu. Otiđite i kupite nam tamo žita, da ostanemo na životu i ne pomremo!« 3I tako desetorica braće Josipove siđoše da kupe žita u Egiptu. 4Ali Benjamina, Josipova brata, ne posla Jakov s braćom, jer se bojao da ga ne bi zadesila kakva nesreća.

5I dođoše među drugima što su dolazili i Izraelovi sinovi da kupe žita; jer je i u Kanaanu vladala glad. 6A Josip je bio upravitelj u zemlji; on je bio onaj koji je prodavao žito svim ljudima u zemlji. I kad Josipova braća dođoše i pokloniše se pred njim sve do zemlje, 7i kad Josip vidje svoju braću, prepozna ih dakako, ali se napravi da ih ne poznaje; oštro se otrese na njih i reče im: »Odakle dolazite?«

Odgovoriše: »Iz kanaanske zemlje, da kupimo žita.« 8Josip, dakle, prepozna braću, a oni njega ne prepoznaše.

9I pomisli Josip na snove što ih je nekoć snio o njima, i reče im: »Vi ste uhode! Dolazite ovamo da izvidite gdje zemlja ima slabo mjesto!«

10Odvratiše mu: »Ne, gospodaru, nego tvoje sluge dođoše kupiti žita. 11Svi smo sinovi jednoga čovjeka. Mi smo pošteni ljudi. Mi, tvoje sluge, nismo uhode.«

12Ali im on odvrati: »Nije istina nego ovamo dolazite samo da izvidite gdje zemlja ima slabo mjesto.«

13Odgovoriše: »Dvanaest je tvojih slugu, svi smo braća, sinovi jednoga čovjeka u kanaanskoj zemlji: ali eto, najmlađi je sada kod našega oca, a jedan nije više na životu.«

14Josip im odvrati: »Tako je kako vam rekoh: Vi ste uhode! 15O tom ćete biti prokušani, tako živ bio faraon! Ne smijete izaći odavde dok ne dođe ovamo vaš najmlađi brat. 16Pošaljite jednoga između sebe da dovede vašega brata! A vi drugi ostajete zatvoreni. Tako će se ispitati vaše izjave, je li istina kod vas ili nije. Tako živ bio faraon! Vi ste uhode!«

17Potom ih dade zajedno zatvoriti na tri dana.

18A treći dan reče im Josip: »Ako hoćete ostati na životu, onda morate učiniti ovo, jer se ja bojim Boga. 19Ako ste pošteni ljudi, onda neka ostane jedan između vas braće zatvoren u vašem dosadašnjem zatvoru. A vi drugi možete ići i sa sobom uzeti žito za svoje obitelji što gladuju! 20Ali najmlađega svojega brata morate mi ovamo dovesti. Tako će se pokazati vaše izjave kao istinite, i vi ne ćete morati umrijeti.« Oni pristadoše na to.

21Tada rekoše jedan drugome: »Doista, to skrivismo na svom bratu; jer vidjesmo njegovu duševnu muku; kad nas je molio, a mi ga ne poslušasmo. Zato dođe na nas ova nesreća.«

22Ruben ih prekori: »Ne rekoh li vam: Ne ogriješite se o dječaka! Ali me ne htjedoste poslušati. Tako se sada traži od nas račun za njegovu krv!«

23Oni nisu znali da ih Josip razumije, jer je on s njima razgovarao preko tumača. 24On se okrenu od njih i zaplaka. Potom se opet vrati k njima i razgovarao je s njima. Onda dade između njih uhvatiti Šimuna i svezati ga pred njihovim očima. 25Potom Josip zapovjedi da im se vreće napune žitom, a pritom da se svakome njegov novac opet stavi u njegovu vreću, i da im se da hrana za put. Pošto se je tako bio pobrinuo za njih, 26natovariše oni svoje žito na magarce i otiđoše. 27A kad jedan od njih u prenoćištu otvori svoju vreću da nahrani svojega magarca, ugleda novce što su bili odmah odozgo u njegovoj vreći.

28On kaza braći: »Novci su moji opet tu! Evo ih u mojoj vreći!« I zadrhta srce u njima. Uplašeni pogledaše jedan drugoga i rekoše: »Zašto nam to učini Bog?«

29Kad dođoše k svojemu ocu u kanaansku zemlju, pripovjediše mu sve što se zbilo. Rekoše: 30»Čovjek koji zapovijeda u zemlji otresao se oštro na nas i smatrao nas je ljudima koji su došli da uhode zemlju. 31Odvratismo mu: Mi smo pošteni ljudi, mi nismo uhode.

32Dvanaest nas je braće, svi sinovi jednoga oca; jedan nije više na životu, a najmlađi je sada kod našega oca u kanaanskoj zemlji.

33Ali čovjek koji zapovijeda u zemlji odvrati nam: Ovako ću doznati da ste pošteni ljudi: Jednoga od vas braće ostavite kod mene; uzmite sa sobom što trebate za obitelji koje gladuju i otiđite! 34Ali morate mi dovesti najmlađega brata. Tako ću doznati da niste uhode nego pošteni ljudi. Onda ću vam vratiti i vašega brata, i vi ćete moći slobodno hoditi po zemlji.«

35A kad su praznili vreće, svaki nađe zavežljaj svog novca u svojoj vreći. Kad vidješe zavežljaje svog novca, uplašiše se oni i njihov otac.

36Reče im njihov otac Jakov: »Vi mi posmicaste djecu! Josipa nema više, Šimuna nema više na životu, a sad mi hoćete i Benjamina oduzeti! Zašto se sve to obara na me?«

37Ruben reče svojemu ocu: »Dva sina moja slobodno ubij ako ti ga ne dovedem natrag! Povjeri ga meni; ja ću ti ga opet dovesti!«

38Ali on odvrati: »Moj sin ne ide s vama. Brat je njegov eto mrtav, i on ostade sam. Ako bi ga zadesila kakva nesreća na putu na koji morate ići, onda moje sijede vlasi od tuge otpraviste pod zemlju.«

Braća Josipova idu drugi put u Egipat

Biblija, Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta

© Hrvatsko biblijsko društvo, Ratkajev prolaz 2, Zagreb, www.hbd.hr

More Info | Version Index