Search form

Postanak 43

1Ali je glad teško pritiskivala zemlju. 2Kad potrošiše sve žito što su ga bili donijeli iz Egipta, reče im otac: »Idite još jedanput onamo i kupite nam opet nešto žita!« 3Juda mu odvrati: »Onaj čovjek nam je zaprijetio: Ne dolazite mi na oči ako ne bude s vama vaš brat. 4Ako dakle pustiš s nama našega brata, poći ćemo i kupit ćemo ti žita. 5A ako ga ne pustiš s nama, onda ne idemo tamo; jer nam onaj čovjek reče: Ne dolazite mi na oči ako ne bude s vama vaš brat!«

6Tada reče Izrael: »Zašto mi učiniste tu muku i kazaste tome čovjeku da imate još jednoga brata?«

7Odgovoriše: »Čovjek se potanko raspitivao za nas i za naš rod i zapitao je: Je li vam još živ otac? Imate li još kojega brata? Mi mu odgovorismo na njegova pitanja. Jesmo li mogli znati da će zahtijevati od nas: Dovedite ovamo brata?«

8A Juda zamoli svojega oca Izraela: »Pusti dječaka sa mnom! Tada ćemo se zaputiti i otići tamo, da ostanemo na životu i ne poumremo mi, ti i naša djeca. 9Ja sam jamac za njega. Iz mojih ruku išti ga! Ako ti ga ne dovedem natrag i ne stavim ti ga pred oči, bit ću ti kriv dok sam živ. 10Da nismo tako dugo oklijevali, dosad bismo se sigurno već dva puta vratili.«

11Tada im reče njihov otac Izrael: »Kad mora biti, onda učinite ovo: uzmite što najljepše ima u ovoj zemlji u svoje vreće i ponesite onome čovjeku na dar, nešto balzama i nešto meda, gume i smirne, urme i badema. 12A novaca uzmite sa sobom dvaput toliko; jer novce što su se našli odozgo u vašim vrećama morate opet sa sobom uzeti. Možda je posrijedi zabuna. 13I svog brata uzmite sa sobom! Pa se zaputite i otiđite opet k onome čovjeku! 14Svemogući Bog neka dadne da nađete milost u onoga čovjeka, i da vam on pusti vašega brata i Benjamina! A ja sam sad opet bez djece, kao što sam nekoć bio!«

15Tada uzeše ljudi taj dar i dvaput toliko novaca, uzeše sa sobom i Benjamina, podigoše se, otiđoše u Egipat i stupiše pred Josipa. 16I kad Josip vidje Benjamina s njima, zapovjedi upravitelju svoje kuće:

»Odvedi te ljude u kuću, zakolji jedno marvinče i spremi ručak; jer će ti ljudi o podne jesti sa mnom.«

17Učini čovjek kako mu je Josip bio zapovjedio, i odvede ljude u Josipovu kuću. 18A ljudi se pobojali kad su bili vođeni u Josipovu kuću, te pomisliše: »Zbog novca što je prvi put bio natrag stavljen u naše vreće vode nas ovamo unutra, da nas optuže i domognu se nas i naših magaraca, te nas onda zarobe.« 19Zato pristupiše k upravitelju Josipove kuće, progovoriše mu na kućnim vratima 20i rekoše:

»Molimo, gospodaru! Mi smo već jedanput došli ovamo da kupimo žita. 21Kad dođosmo u prenoćište i otvorismo svoje vreće, nađoše se novci svakoga od nas odozgo u vreći, naši novci po punoj svojoj težini. To mi sad donosimo natrag. 22A imamo sa sobom i druge novce, da kupimo žita. Ne znamo tko nam je to stavio naše novce u naše vreće.«

23On odgovori: »Budite mirni! Ništa se ne bojte! Bog vaš i Bog oca vašega tajno je stavio blago u vaše vreće. Novce sam vaše primio u redu.« Tada im izvede Šimuna.

24Nato uvede ljude u Josipovu kuću, donese im vode da u njoj operu sebi noge, a njihovim magarcima položi sijeno. 25Uto oni pripraviše dar, prije nego Josip dođe u podne, jer su bili čuli da će oni ondje ručati. 26Kad Josip dođe u kuću, izručiše mu u kući dar što ga ponesoše sa sobom, i pokloniše mu se sve do zemlje.

27On ih upita za zdravlje i reče: »Kako je vaš stari otac za koga mi govoraste? Je li još živ?«

28Odgovoriše: »Dobro je sluga tvoj, naš otac; još je živ.« Pritom se duboko nakloniše. 29Kad on pogleda naokolo, ugleda svojega brata Benjamina, sina svoje majke.

On upita: »Je li vam to najmlađi brat, za kojega mi govoriste?« I pridoda: »Bog neka ti udijeli milost svoju, sinko moj!« 30Tada se Josip brzo prekine; jer je bio pred bratom duboko ganut, i bilo mu je da udari u plač. Uđe stoga u unutarnju sobu i tamo se isplaka. 31Nakon što se umio, izađe opet van i zapovjedi, silom se svladavajući: »Nosite jelo!«

32Tada donesoše njemu i njima posebno, i Egipćanima, koji su jeli s njim, posebno; jer Egipćani ne smiju jesti s Hebrejima zato što je to Egipćanima nečisto. 33Sjedili su pred njim: od najstarijega do najmlađega, točno po dobi razmješteni. Zato su se ljudi pogledali začuđeno. 34On im dade nositi od jela što su stajala pred njim. Dio koji zapade Benjamina bio je pet puta tako velik kao dio svih drugih. Oni su pili s njim i bili su dobre volje.

Biblija, Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta

© Hrvatsko biblijsko društvo, Ratkajev prolaz 2, Zagreb, www.hbd.hr

More Info | Version Index